<х3>Исти пречасни Касијан игуману Леонтину о светим скитским оцима и о разборитости<п>Исти преподобни Касијан игуману Леонтину о светим оцима у скиту и о благоразумности Реч пуна велике користи Свети Герман и ја, који ми је био духовни пријатељ у детињству, у просвети, у војсци и у осталом животу, стигли смо у скитску пустињу, где су живели најискуснији оци, срели смо авву светог, не само духовног човека, него и духовног човека који је живео. созерцање Бога. Са сузама смо га молили да нам каже реч поуке којом можемо постићи савршенство. Када смо га дуго молили, рекао је: „Децо, све врлине и подухвати имају своју сврху. Они који се на то усмере и усмере, стижу до жељеног краја. Уосталом, земљорадник марљиво обрађује земљу, било у врућини било у хладноћи, јер жели да очи очи одржи од трња, а не од корова, а плод се плаши, а плод се плаши. од невоља ни на мору ни на копну, он марљиво тргује, јер је намера да се стјече профит од трговине, а крај трговине је задовољство зараде. труду чула, ми волимо да читамо и учимо из светих списа, да обављамо све послове, и послушност, и удаљавање од свега земаљског, и боравимо у овој пустињи, а ти, који си презрео своју отаџбину, и своју породицу, и цео свет, и отишао на пут, и дошао к нама, безобразни и неуки људи, реци ми шта ти је све намера? Ми, одговарајући, рекосмо: Царства Небеског ради. На то је авва Мојсије рекао: „Добро си говорио о крају. Али ниси рекао на коју намеру треба да гледамо да бисмо дошли у Царство Небеско, а да не скренемо с правог пута. А када смо ћутали, не знајући шта да кажемо, старац је објаснио: „Крај нашег завета, као што смо већ рекли, јесте Царство Божије, а намера је чистота срца, без које је немогуће доћи до тог циља. Нека ум наш увек буде у овој намери, а када се деси да срце скрене с правог пута, дај да га несазидани одмах исправи, Павле одмах исправи. зато је рекао: „Заборављам оно што је иза, а тежим ка циљу, за награду високог звања Божијег“ (Фил. 3, 13-14) У ту сврху чинимо све, презиремо све: и своју отаџбину, и породицу, и богатство, и цео свет – да бисмо задобили чистоту, и ми ћемо задобити чистоту скренули с правог пута и често залутали Догађало се да су, почевши одрицање, презрели и богатство, и сребро, и цео свет, али су одмах почели да бесни на лопатицу, на иглу, на књигу. за богатство и повећање страсти гнева ако се и у малим стварима разгневимо, онда одступимо од своје намере, а блажени апостол је знао за то, па је рекао: „Кад бих дао тело своје да се спали, а љубави не бих имао, онда не бих имао користи“ (1. Кор. 13, 3.) пише о њеним знамењима: „Љубав не завиди, не хвали се, не тражи своје, не срља у гнев, не планира зло“ (1. Кор. 13, 4). корист од рецитовања, као да презиреш брата свога и жалостиш га, богатство и одрицање од целог света нису савршенство, као што је већ речено, јер савршенство није у њима, већ се стиче постом, бдењем и читањем Светог писма, када нисмо стекли љубав према Богу и ближњем, он има Бога у себи, а његов ум је увек са Богом. На то је Херман рекао: „А ко је од оних који су повезани са овим телом у стању да ум свој увек држи у Богу, да не размишља ни о чему: ни о посећивању болесника, ни о примању туђинаца, ни о рукотворинама, ни о другој сталној потрошњи? И на крају, како људски ум може увек да созерцава неизмерно и невидљиво Бога и да се не одваја од созерцања?“ Мојсије је одговорио: „Увек созерцати Бога и не одступити од Њега на начин на који мислите да је немогуће за човека обученог у тело и оптерећеног немоћи. Бога се може созерцати и на други начин. Созерцање Бога може се схватити на много начина. Јер Бога се може спознати не само у Његовој блаженој и неизмерној природи – ово ће се дати у Његовој великој лепоти у будућем веку. створења и од Његовог поретка и промишљања, који се дешава сваки дан, и од Његове истине и Његових чудеса, које Он показује у свакој врсти. неизрециву мудрост и несагледиво дуготрпљење, које трпи безбројна безакоња, ми Га славимо када помислимо на велику љубав Његову према нама, да је Он за нас, који нисмо учинили ништа добро, удостојио да нас избави од прелести и да у себи имамо своју љубав. добро, и дарује нам вечни живот, клањамо му се и безбројни начини созерцања Бога, који се по нашем деловању и очишћењу препородавају у нама, и њима можемо созерцавати и познавати Бога“. желимо, док не будемо имали много помисли и злих помисли; они су суптилни и долазе тајно, а ми не само да их не можемо забранити, већ нам је веома тешко да их препознамо. Ако је могуће, желели бисмо да научимо да се ослободимо њих и да нам они не сметају.“ Мојсије је одговорио: „Немогуће је да ове мисли не узнемиравају ум. Али да их прими и пребива у њима или да их одбаци може свако ко се потруди. Не зависи од нас да ли ће мисли доћи, али је у нашој моћи да их отерамо. Исто тако, промена наших мисли зависи од наше будности. Понекад мудро и често проучавамо закон Божији, изговарамо псалме и песме, боравимо у постовима и бдењима, и често се сећамо будућих ствари – Царства небеског, и свих дела Божијих – тада се зле помисли смањују и не налазе себи места. Када смо у светским захтевима и сујетним и празним разговорима, тада се у нама умножавају зле помисли, али од воденичара зависи да ли меље раж или плеву, жена која се стално креће не може да се ослободи помисли, а на нама је да ли да јој дамо духовну поуку или телесни рад.” неко време и наставио: „А пошто је твоја љубав слушала тако дугу реч, а ти још увек желиш да слушаш, мислим да заиста желиш да научиш о савршенству. Хоћу да ти кажем о најпосебнијој врлини, то јест разборитости, која стоји међу осталим врлинама, као краљица на гори, и да покажем своју премоћ, и висину, и користи не само нашим речима, него и древним мислима отаца, као што ће Господ дати благодат приповедачу, по жељи и достојанству слушалаца. Ово није мала врлина, која произилази из најпосебнијих дарова Духа Светога, о којима апостол говори: „Јер једном се даје реч по Духу премудрошћу, другоме по истом Духу реч познања, другоме вера у исти Дух, другоме дар исцељења у том једном Духу; … другоме духови расуђивач“ (Кор.91). Именујући све дарове, апостол додаје: „И све то чини исти Дух“. Па видите да расуђивање није земаљски и није мали дар, оно је највећи дар благодати Божије. Ако га монах не следи свом снагом и будношћу и не научи да уразуми чврсте мисаоне духове који улазе у њега, мораће не само да падне у најгоре грехове, већ и да се спотакне на равном и правом месту. Сетих се како су се у мојој младости у Теваиди, где је живео блажени Антоније, са њим окупљали старци и расправљали са њим која је највећа врлина која монаха може сачувати неповређеним од ђаволских замки, говорио је оно што мисли. Неки су говорили: пост и бдење, јер се са њима лакше приступа Богу. Други: не стицати и презирати своје имање, јер се тако ум ослобађа од многоплетених ужади овоземаљског хтења и тада је лакше прићи Богу. Други су више волели врлину од милостиње, јер је Господ рекао у Јеванђељу: „Дођите, благословени Оца мога, наследите Царство које вам је припремљено од стварања света. Јер огладњех, и дадосте ми јести“ (Мт. 25, 34-35). И док је свако говорио која врлина, по његовом мишљењу, човека највише приближава Богу, прошла је скоро цела ноћ. На крају је блажени Антоније рекао: „Све што си рекао је и потребно и корисно за оне који траже Бога и желе да дођу к Њему. Али не смемо да дајемо предност ниједној од ових врлина, јер смо видели многе који су ишли на посна бденија, а и сами су били одведени у пустињу, и претрпели такво крајње сиромаштво да нису давали, па чак ни имања своју давали, ни толико давали за свакодневну храну а онда су јадно отпали од врлине и пали у срамоту, зашто су скренули са праведног пута као око душе и светиљка, по јеванђелској речи која каже: „Светлост телу је око. Ако је, дакле, ваше око здраво, биће вам цело тело светло. Али ако је око твоје зло, цело тело ће твоје бити у тами.“ То чини разборитост: испитује све мисли и поступке човека, и одваја и одваја свако зло и непожељно дело за њега, и одгони свако искушење од њега. Свако може научити ово из божанских списа који говоре о томе. и није могао да закључи да Бог није био задовољан његовом жртвом, него да би испунио заповест Божију, као што му је заповедио свети Самуило (1 Самуило, 1. Мојсијева, 1. Мојсијева, 10. 1.) Он је разгневио Бога оним што је желео да Му угоди, и зато је изгубио царство (1 Сам. 15, 19, 23). „Нека не зађе сунце над гневом“ (Еф. 4, 26) Разборитост управља нашим животом, као што је написано: „Где нема разумног управљања, људи пропадају“ (Приче 11, 14). расуђивање, како је речено: „Пијте вино с радосним срцем (Проп. 9,7); не за цареве… да пију вино (Прич. 31, 4)“, а каже се и: „Као град узнемирен и без зидина, човек је који не влада собом“ (Прич. 25, 28). Ово је мудрост, ово је знање и разум, без којих не можемо да градимо свој унутрашњи дом нити да сабирамо духовно богатство: „Кућа се сазида и јача, као што се она крепљује. ум; знањем се пуне оставе свим скупим и лепим имањима” (Прич. 24, 3-4). Разборитошћу се назива и чврста храна оних чија се чула дугим вежбањем увежбавају да разликују добро од зла. Из овога се јасно види да се ниједна врлина не може стећи без разборитости и не може бити постојана до краја. Разборитост је све мајке и добрости.” Ово су веровања и мишљења светог Антонија, а са њим су се сложили и бројни оци. Његово мишљење можемо потврдити учењем каснијих отаца и наших савременика. Сетите се старца Гвожђа и јадног пада који је претрпео пре неколико дана пред вашим очима. Зашто се то догодило? Ђаво га је, ругајући му се, одвукао из тако високог живота у дубину смрти. Сетимо се како је педесет година живео у пустињи, стекавши строгост и велико уздржање, и живео у најдаљој пустињи, и волео самоћу. И после толиких трудова и подвига, ђаво му се насмеја, и старац паде, што све очеве и браћу у пустињи доведе до неутешних суза. Он то не би претрпео када је био утврђен врлином разборитости, а она би га научила да не слуша своје мишљење, него да се покорава саветима својих отаца и браће. Толико је следио своје мишљење, желећи да пости и да се клони људи, да ни на празник Васкрса није ишао за трпезу са оцима и браћом, да не би јео поврће са њима и оно што ће му се служити за трпезу и тиме не наруши своју намеру и влада жељу да прихвати анђела сатане као анђела сатане и да му се добро поклони Светлости и дубоко му се поклони. у поноћ, да би из искуства научио да се више није плашио никакве невоље због његових великих врлина и догодио се богоугодни трудови, и тешком муком извукао га живог. После тога је поживео два дана, а трећег умро, оставивши брата Пафнутија неутешним. Старац Пафнутије, из великог човекољубља, сећао се многих трудова старца Гвозденог и многих година које је провео у пустињи, и није га искључио из парастоса и приноса за мртве, јер није био убрајан у умрле, а шта је са друга два брата која су живела с ону страну тевајске пустиње, где је Антон у време б. Непромишљена идеја их је гурнула да оду у пустињу, велику и пусту, да би Господ учинио чудо и дао им храну из далека Мазика, а ово је племе дивље и суровије од свих дивљих племена, и божанска промисао је њихову суровост претворила у човекољубље, и браћу су дочекали хлебом. Један од браће, пошто је његова разборитост била погођена, радо се и са захвалношћу прихватио хлеба, мислећи да ово сурово и дивље племе, увек радосно људској крви, неће саосећати са њима и не би доносило храну, да га Бог на то није надахнуо. Други је одбио храну, јер су му је донели људи, и, остајући при свом непромишљеном мишљењу, умро је од глади. Иако су они од почетка веома лоше замислили, усвојивши безумну и погубну мисао, ипак је онај, када је његова разборитост била дирнута, добро исправио оно што је дрско и безумно замислио, а други је остао при свом безумном науму и, одвративши се од разборитости, навукао на себе смрт коју је Господ хтео да одврати. Шта да кажем о оном другом – чије име не желим да помињем, јер је још жив – који је често примао демона као анђела, примао од њега откровења и често видео јасну светлост у својој келији. И тада му је ђаво наредио да узме свог сина, који је био са њим у манастиру, принео жртву Богу да би заслужио једнак удео са патријархом Авраамом. И толико се преварио демонским упутствима да би убо свог сина да није видео да његов отац оштри нож, што он никада није учинио, и спрема конопце за везање сина као жртву. Толико би се могло рећи о прелести Месопотамца који је живео у уздржању, а био је у тамници много година, а ђаво му се толико ругао откровењима и сновима да је после толиких трудова и врлина, да је превазишао све тамошње монахе, пао у јудаизам и у обрезање. Зато што му је ђаво, желећи да га заведе, често показивао истините снове, да би касније прихватио обману, ђаво му је једне ноћи показао цео народ хришћански са апостолима и мученицима, помрачен и пун сваке срамоте, у тузи и сузама, и народ јеврејски са Мојсијем и пророцима – обасјан га великом светлошћу, да није све било јасно из радости, да није све било јасно и у радости. подвргнути таквом подсмеху и подсмеху ако су имали дар разборитости.“ На то је Херман рекао: „Из прича нових и из упутстава старих отаца јасно је да је разборитост извор, корен и глава, и сигурност свих врлина. Желимо да научимо како да га стекнемо и како да разумемо да ли је то права разборитост од Бога или лажна и лажна, ђаволска?” Тада је авва Мојсије рекао: “Права разборитост долази када постоји истинско смирење, када откривамо оцима не само оно што чинимо, већ и оно што мислимо, и не верујемо ни у шта своје мишљење, већ у све што имамо, само за добро, за оно што имамо, и за оно што имамо. Ова акција не само да држи монаха на правом путу, већ га штити и од ђаволских мрежа. Онај ко управља свој живот по мудрости и саветима савршених, не може пасти од ђавоље прелести, јер и пре него што стекне дар разборитости, оно што открива и открива оцима слаби и умањује. Ако се змија извуче из тамне коцке, она покушава да побегне и да се сакрије, па и зле помисли, када их покажеш, покушавају да побегну од човека. И да бисте боље видели ову врлину, испричаћу вам о авви Серапиону, као што је он говорио онима који су му долазили да се чувају. Рекао је: „Кад сам био млад, живео сам код деде. После јела, устао је са оброка и под утицајем ђавола крао крекере и јео тајно од мог аве. То сам дуго радио, али када ме је обузела ова страст, нисам могао да је победим, само ме је савест осудила, а то се десило старцу, а ја сам био старим човеком. Нека браћа су дошла код старца и питали га о његовим мислима: „Ништа не штети другоме и не прија толико као прикривање својих мисли од духовних отаца Навикао сам да крадем и, бацивши се на земљу, замолио је за опроштај за своје прошле грехе и потврду за будућност. Њему више неће бити места у теби, јер си га извадио из срца и разјаснио.“ Старац још није завршио речи, а постало је јасно како је из моје нутрине изашла огњена свећа и испунила кућу смрадом, тако да је присутнима изгледало као да гори много сумпора. Тада старац рече: „Тако је Господ потврдио моје речи и знаком твојим“. прождрљивост и ова ђаволска акција повукли су се од мене, а после тога ми таква жеља није ни пала на памет“. Стога, из онога што нам је рекао авва Серапион, сазнајемо да је тада дар истинске разборитости достојан нас, када се не уздамо у разум својих мисли, него у поуке и поуке отаца. Јер не неким другим пороком, већ овим, ђаво носи монаха по замкама, тако да је одбацио савет својих отаца и следио своју вољу. Ово можемо разумети гледајући светске науке и вештину. Иако можемо да је узмемо у руке и да је видимо својим ушима, али сами не можемо да је научимо, али нам је потребан добар учитељ – зар не би било лудо помислити да је духовна уметност најтежа од свих уметности, јер је невидљива, види се само срцем – може се научити и без учитеља. Када те уметности нема, не рађа се привремена невоља, него погубљење душе и вечна смрт.“ Герман је говорио: „Разлог због којег кријемо своје мисли је стид, а чули смо и да оци, често слушајући њихове мисли, не само да нису лечили своју браћу, него су их и прекоривали и доводили у очајање. И сами смо видели како се то дешавало на неким местима у Сирији. Један брат је тамо са свом простотом и искреношћу открио своје мисли старцу, не стидећи се, открио је тајну А старац, тек чувши, наљути се и постиди се на брата свога, многи, чувши за то, постидеше се да открију своје мисли старцима. јер су многи, гледајући у старост и изражавајући своје мисли, пали у очајање због неискуства слушаоца. Био је један брат који се наљутио на старца и испричао му своје мисли. Старац је, будући неискусан, назвао брата бедним и недостојним сваке друге увреде. Чувши то, брат је пао у очајање и напустио своју келију По Божјем промислу, авва Аполос, најискуснији међу старцима, срео га је и, видевши га збуњеног и веома тужног, упита га говорећи: „Чедо! Шта је разлог твоје туге?“ У почетку није ништа одговарао од велике чежње. А касније, када га је старац дуго питао, испричао је шта му се догодило, рекавши: „Често имам мисли које ме муче, и отишао сам да их кажем старцу, а, по њему, немам наде у спасење. У очају сам и сада идем у свет“. Чувши ово, старац Аполос се много молио и молио брата свог говорећи: „Не чуди се, чедо, и не очајавај. Ја сам већ тако стар и сед, и такве мисли су ми веома досадне. Не очајавај од таквог узбуђења, које се не лечи не толико људском љубомором, већ само љубављу према теби, него само љубомором твојим, слушај, твој човек. ћелија“. Брат је то учинио. А авва Аполос, оставивши га, оде у келију старцу који се љути на грудњак и, стојећи поред келије, са сузама се помоли говорећи: „Господе, који доносиш искушења на добро, врати овоме старцу подвиг брата тога, дај да се из искуства научи оно што дуго није научио у својој старости, како се треба борити са угњетавањем“. Завршио је молитву и угледао Етиопљанина како стоји недалеко од келије и гађа стреле у старца. Старац, погођен њима, окретао се тамо-амо као пијан, и, не могавши то да издржи, напустио је келију и отишао у свет истим путем као и млађи човек. Авва Аполос, знајући шта се са њим дешава, срео га је и упитао га: „Куда идеш? Шта је разлог твоје збуњености?“ Старац је разумео да светитељ зна шта му се дешава, и од стида је ћутао. Авва Аполос му рече: „Врати се у своју келију и спознај своју слабост. Не дај да те ђаво позна, иначе ћеш бити презрен од њега, јер ниси достојан да се бориш против њега. А шта да кажем о борби? Ниси успео да одбијеш ни један његов напад. А то ти се десило, јер си прихватио најмлађег брата, који је био поражен од нашег заједничког брата, који је био поражен од стране нашег заједничког непријатеља. бацио га у очајање, не сећајући се оне мудре заповести која каже: „Не поштеди оне који су вођени и искупи оне који су предодређени за погубљење, која каже: „Неће сломити трску и неће угасити фитиља који тиња“ (Мт. 12). угасио је природни подстрек, да благодат Божија није заштитила људску слабост, када се већ испунило спасење Његово, молите се заједно да вам одузме казну послату, јер Он поново руши и исправља, и руке Његове исцељују, понизују и оживљавају, спуштају у пакао. Рекавши то и помоливши се, он га одмах ослободи од напада и посаветује га да замоли Бога да му да реч поуке како би разумео у које време реч треба изговорити. Из свега реченог видимо да нема другог пута спасења којим можемо проћи без спотицања, како открити своје помисли најразумнијим оцима, да нас упућују на врлину, а не да идемо за својом мишљу и својим расудом. Чак и ако се неко нађе са једним простим старцем или са неколико неискусних, воли да бежи од њих и открије своје мисли искусним оцима, а не да презире преношење претходника. Јер они то нису пренели од себе, већ од Бога и Божанског Писма. То се може научити из многих места Божанственог Писма, посебно из приче о Светом Самуилу, чију га је мајка посветила Богу, али када га је Бог први пут, и други пут позвао, поучио га је и поучио како да одговори Богу. односно морао је доћи до смирења. А сам Христос, када је позвао апостола Павла и разговарао с њим, иако је могао да отвори очи и да му покаже пут ка савршенству, посла га уместо тога к Ананији и нареди му да научи пут истине, говорећи: „Устани и иди у град, и рећи ће ти шта треба да чиниш“ (Дела 9, 6). успеха у духовном животу, да се оно што се добро каже о Павлу не протумачи лоше и да не постане пример самовоље, јер свако жели да га Бог упути истини, као Павле, а не оци. А ако је то тако, онда се може научити не само из онога што је речено, него и из онога што овај апостол показује својим поступцима, а о себи пише овако: „Отиђох у Јерусалим да посетим Кифу и Јакова и јавих им Јеванђеље које проповедам или, можда, трудим се или узалуд се трудим“ (Гл. 1, 12, 12, 18), иако је он из тог знака; извршен, јасно је да га је пратила благодат Духа Светога. Ко ће бити толико горд и надмен да ће следити сопствено мишљење и разумевање, када апостол Павле – изабрани сасуд – затражи савет од оних који су пре њега постали апостоли, и из овога је јасно да Господ никоме не открива пут савршенства, него пророк каже: „Питај оца свога, па ће ти рећи“ (Поновљени закони 32:7). крајности су подједнако штетне: и претерани пост, и презасићеност стомака, и претерано спавање, и сви остали ексцеси. Видели смо оне који нису били савладани прождрљивошћу, него су били побеђени претераним постом, и сами су се окренули прождрљивости, исцрпљујући се постом. И сам сам доживео нешто слично, јер сам се толико уздржавао од јела да нисам осећао никакву жељу за јелом: два-три дана нисам ништа јео, и уопште не бих хтео да једем, да ме други нису терали да једем. И под утицајем ђавола, толико сна дође из мојих очију да уопште нисам спавао и молио сам Господа да ми да макар мало сна. Више сам патио од тога што нисам могао да једем и спавам него што сам напунио стомак и дуг сан.” Мојсије, тако да ми, користећи се њима, прославимо Господа који даје такву мудрост онима који Га се боје. Он воли част и власт довека. Амин. Цариград је био достојан град за пречасног Нила. и беше замолио Бога Преподобног Нила. и беше замолио Богоносца од Златних Уста 4 године. добра породица и веома богата, и он је постао епископ у свом граду и, дошавши на гору Синај, изабрао је аскетски живот, оставио је за собом бројне списе духовне мудрости и неописиве милости са овом Речју, као саће, она заиста исцеђује сласт меда, амброзије и нектара и доноси овај веома користан плод и то помиње у 201. мучењу на 266. страни, рекавши: „Прочитана је Реч и Нила монах. У њима божански човек објашњава начин молитве. Има још много тога што сведочи о његовом изузетном савршенству у делима и моћи речима.“